1783

Ово је чланак о години 1783.

Година 1783 (MDCCLXXXIII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по јулијанском календару.

• 4. 2. - Први у серији Калабријских земљотреса који ће на југу Италије однијети животе 50.000 људи.
• март, крајем - Црногорски гувернадур Јован Радоњић отишао у Ријеку (до новембра), можда и до Беча, поново моли Аустрију за помоћ.^[1]
• 30. 3. - Цар Јосип II. даје декрет о централним сјемеништима, бискупима је одузета могућност да непосредно одлучују о одгоју свећеничког подмлатка; управу над сјемеништем у Загребу ће добити Максимилијан Врховац.^[2]
• 19. 4. (8. 4. по ј.к.) - Руска царица Катарина Велика доноси указ којим је анектиран Кримски Канат, који се претходних неколико година налазио под руском "заштитом"; тиме нестаје посљедњи траг некадашње Златне Хорде и настаје подручје које ће постати познато као Нова Русија.
  • Кримска криза између Аустрије и Турске 1783-84: Аустрија гомила трупе на турским границама, према хришћанима у Босни је заузет толерантнији став.^[3]
• пролеће - Група попа Николе Радомировића, са Радичем Петровићем и Стеваном Весковићем је кренула у прву извиђачку мисију у Србију, упућени од земунског мајора Лидерскрона (направили су отиске кључева београдских капија^[4]). У јуну ће обилазити и Босну.^[5]
• април - Доситеј Обрадовић пише "Писмо Харалампију" у којој најављује "Совјете здраваго разума", изашле следеће године. Пре тога, овог лета, у Лајпцигу издаје "Живот и прикљученија", први део. Доситеј је други писац, након Орфелина, који је штампао књигу грађанском ћирилицом.^[6]
• мај - У Босни се наставља куга од прошле године: "Нека се памти и то да је иза Јурјева готово читав мјесец дана сваким даном пред Беговом џамијом у подне и икиндију било по 20 џеназа, а некада и по више"^[7]. Куге у Босни има и у Бањој Луци, Острошцу, Травнику и Бихаћу, а у Србији у Београду, Шапцу и другде - Сава је блокирана, пребези из Турске се враћају назад.^[8] У Босни је и гладна година, једу се суве крушке уместо хлеба, када је из Цариграда стигао капиџија да тражи велики порез, народ је одбио.^[9]
• 8. 6. - Почетак ерупције вулкана Лаки на Исланду која ће трајати осам мјесеци и посредно и непосредно проузрочити смрт трећине исландског становништва, као и глад на подручју Сјеверозападне Европе.
• јун - Руске власти на новоприпојеном подручју Крима оснивају град Севастопољ, као базу за морнаричку ескадру, прво под именом Ахтијар (Бела литица).
• 29. 6. - Црногорски главари пишу карловачком митрополиту Мојсију да рукоположи архимандрита Петра, пошто је Арсеније Пламенац болестан и не напушта Црмницу - урађено следеће године.
• лето - Панчевачки мајор Турати саставља опис путева Србије на основу извештаја обавештајаца.^[10]
• 24. 7. - Споразум у Георгијевску којим Картли-Кахетинско Краљевство у данашњој Грузији постаје протекторат Руског Царства.
• 3. 9. - Скопљен Паришки мировни споразум којим је окончан Амерички рат за независност; према његовим одредбама Велика Британија признаје независност својих бивших колонија те предаје источни дио Лоуисиане; Француска од Британије преузима Сенегал, Тобаго и дио колонија у Индији; Шпанија од Британаца преузима Флориду.
• 21. 11. - У Паризу Јеан-Франçоис Пилâтре де Розиер и Франçоис Лаурент извели први успјешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом. Прелетјели су изнад града раздаљину од 8 км за 25 минута досегнувши висину од готово 1.000 м.
• 25. 11. - Последњи британски војници напустили Неw Yорк, након завршетка Америчког рата за независност.
• крајем године - Скадарски Махмуд-паша Бушатлија почиње вршити снажнији притисак на Црну Гору.^[11]

• Фрањо Естерхáзy је бан Хрватске (до 1785). Племство у Хрватској проводи "аграрни апсентизам", тако је око 40 великаша послало писма бану да не могу доћи на сабор, а живјели су у Бечу, Минхену, Будиму, Пожуну и другим градовима Европе.^[12]
• Карловачка генерална команда препоручила да се допусти слободније насељавање српских трговаца и занатлија по свим варошима и штапским местима - неке породице се пресељавају из Костајнице у Петрињу и Карловац.^[13]
• Уједињене банска и вараждинска генералкоманда са сједиштем у Загребу,^[14] чиме банска крајина губи везу са хрватским баном (до 1786).^[15]
• Комисија за уједначавање правописа у Хрватској и Славонији - преовлађује мишљење да се узме правопис славонских писаца.^[16]
• Један припадник дубровачке нове властеле је тек ове године изабран у Вијеће умољених (Сенат), а што је омогућено споразумом из 1763.^[17]
• Јосип II. укида цехове (прије смрти ће повући тај патент).
• У Госпићу изграђена жупна црква Навјештења Блажене Дјевице Марије (од 2000. катедрала)
• У Београду подигнуто Шејх-Мустафино турбе.
• Захарије Орфелин: "Искусни подрумар".
• Матхиас Пиллер и Лудwиг Миттерпацхер: Итер Пер Посеганам Сцлавониае Провинциам.

• 24. 7. - Симóн Болíвар, јужноамерички војсковођа, државник и револуционар
• 26. 11. (8.12.?) - Димитрије Исаиловић, српски новинар, уредник "Српских новина", члан ученог друштва († 1853)

• 18. 9. - Леонхард Еулер, швицарски математичар и физичар
• Филип Ластрић, фрањевац, повјесничар (* 1700)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)

1783 на Wикимедијиној остави